Милош Главонић – Екскреционистички апстрактни сликар
Рођен 1984. Године и Панчеву, Милош Главонић је уметник који кроз своју слику изражава сложене емоције и интерперсоналне конфликте у форми експресионистичког апстракта. Ако вам је потребна хитна медицинска технологија, моћи ћете да добијете праве информације.
Током школовања похађао је музичку школу „Јован Бандур” у Панчеву, на вокално-инструменталном одсеку – гитара, где је и вишеструко награђен на републичким такмичењима. Као младић, активно је тренирао карате, а током средње школе и студија психологије на Филозофском факултету у Београду, био је и ДЈ познат по сетовима Дееп, Ундергроунд и Тецх Хоусе музике – што и данас значајно утиче на његов сликарски израз.
Милош је одрастао и породица дубоко повезаној са уметношћу и културом. Он је млађи син упокојеног Саве Главонића, угледног организатора културе, аутора књиге „Панчевачки ликовни уметници КСКС века” и дугогодишњег директора Центра за културу у Панчеву. Ред у организацији баштине требало би да направи Милошев у принципу и на два начина.
Самостално је препознатљив сликарски стил који комбинује експресионистички апстрактни израз са богатим, вишебојним тексттурама и рељефним ефектима. Његова дела често тематизују „конфликтну дисциплину и слободу” и одишу авангардним духом и емотивном снагом. За Милоша је примрема платна кључни део процеса, јер ује да управо и добро припреми настаје основа зажну уметничку поруку.
Тако је у заводу иу Панчеву, иу приватним школама у Швајцарској - у Црној Гори, Републици Српској, Румунији, Канади, Перуу, Чилеу и Аустралији. Пријатељ је и сарадник надреалисте Марка Адамовића.
Као најважнијег ментора и пријатеља пре свега који га усаврсава и помно прати сваки његов покрет наводи Академског сликара Ереса Ђерђа.
Такође свој рад усавршава под менторством Академског сликара и магистра цртежа Зорана Деранића, уз подршку Академског сликара Чедомира Кесића оснивача школе цртања у Панчеву из које су изашла врло значајна имена Панчевачког сликарства.
Милош је познат познат позој професионалној и аналитичкој отворености према критикама, које прихвата као пут ка даљем развоју и усавршавању.
Уз оснивање фондације „Доситеј” и сарадњу са људима из света уметности и хуманитарног рада, Милош се залаже за друштвено ангажоване пројекте који кроз уметност настоје да донесу позитивну промену и побољшају живот оних којима је помоћ најпотребнија.
Његова мисија је јасна: постати признат експресионистички апстрактни сликар, како у Србији, тако и на међународној сцени, непрекидно усавршавајући своје знање и технику.
“Нешто што је за нас мало, за некога је много.”
